::::::::::::smrklost, hatala talk:::::::::::::::::::::::

U kratkoj i bezdušnoj agencijskoj vesti kaže se da će Predsednik Srbije, lično, Boris Tadić dobiti početkom narednog milenijuma poziv za saslušanje kod regionalnog sudije za prekršaje zbog prijave koju je 16. oktobra policija podnela protiv njega zato što je pio šampanjac posle fudbalske utakmice Srbije i Rumunije. Pored Tadića, pozive za saslušanje dobiće i ministarka sporta i omladine Snežana Marković-Samardžić-Prosinečki-jugović-Binić (G16 vrela ringla Plus), predsednik na jedvite jade Skupštine Beograda Aleksandar Antić (SePeSe) i predsednik Fudbalskog monetarnog saveza Tomislav popi jednu Karadžić.
Ono što je iznenadilo sve poznavaoce prilika na dvoru Tadića, i u dvorištu oko dvora, je "besa" koju je Predsednik dao a koja kaže da se Predsednik,lično, Boris Tadić sigurno se neće pozivati na imunitet u ovom slučaju. On je rekao:"Ako treba ima da platim pa i na robiju ću da idem ako nezavisno sudstvo tako odluči! Ako sam prekršio Zakon, a vi svi znate šta ja mislim o zakonima, pogotovu Ustavu, onda mi nema druge!"
Sve ovo bilo je dovoljno za interventan, hatala-talk sa Predsednikom, kome se on, lično, naravno, vrlo rado odazvao. "Znate u svojim ranim studentskim danima, kada sam se bavio drvodeljstvom, izradom i prodajom lutaka, ujedno sam na ulicama Beograda, u pauzama demonstracija protiv mrskog Miloševićevog režima, bavio i kolporterstvom - prodajom vašeg popularnog magazina za sumračna stanja. I mogu vam reći, išlo mi je dobro!", priča nam Predsednik, lično, Tadić, dok nas uvodi u beskrajna prostranstva, sada već, demokratskog dvora.
Čini se da ova, nazovimo je "afera šampanjac" ima svoju dublju i širu dimenziju. Da li se slažete sa našom ocenom?
Da mislim da ste to dobro primetili. Nikada pre u svojoj dugoj i bogatoj karijeri, lično, nisam bio pred većim iskušenjem. I ne samo ja. Da budem potpuno jasan. Čitava Srbija, naravno, ni kriva ni dužna, mada tako je glasala, stoji skamenjena ispred, što bi rekla Lepa Lukić, dva putića. Pitanje je zaista sudbonosno. Koji putić odabrati: penušavi put šampanjca ili krivudavi putić rakije.
Ima li rešenje za dilemu?
Dozvolite mi da kažem, ne dilemu, već trilemu, čak kvadrilemu. Ostajući verna putu ka EU, Srbija je obnovila i unapredila odnose sa SAD, Rusijom i Kinom. Da budem potpuno jasan - nema jednostavnog rešenja.
Ali baš zbog toga mnogi kažu da je trenutna spoljna politika Srbije potpuno šizofrena!
Moguće, ali ima i onih koji kažu da je genijalna. I da budem potpuno jasan, pre nekoliko godina jedan svetski političar, ne mogu da vam kažem koji, jer biste znali ko je u pitanju, rekao mi je doslovce:"Vi ćete morati kad-tad da priznate nezavisnost Kosova." Prošle godine mi se taj isti političar obratio rečenicom: "Uskoro će vam se obratiti međunarodna zajednica da vam vrati nešto što je vaše." Dakle, nakog petooktobarskog sunovrata, Srbija je krenula snažno u dezintegraciju Evropske Unije, i to je stub spoljne politike Srbije. Ujedno, treba izgraditi odnose sa ostala četiri stuba!"
Znači bolje sedeti na stolici sa pet nego četiri nogice?
Mi smo krenuli na put dezintegracije Evrope uz zvuke kompozicije "Djiha, djiha, četiri noge, sve četiri krute." I videli ste, u prethodnih devet godina, kako je o išlo. Sporo, tromo, dva koraka napred, tri koraka nazad. Mislim da nam peta noga itekako može pomoći u daljem, još bržem, kretanju ka neminovnom procesu dezintegracije Evrope. Biću potpuno otvoren: nas željno iščekuju u EU. Evropa neće ličiti na sebe kada mi tamo stignemo, da budem potpuno jasan.
Nije li malo pretenciozno da jedna mala i siromašna zemlja, kakva je Srbija, bude strateški partner velikih sila kao što su Kina i Rusija?
Svako želi da ima što više prijatelja, i vi i ja, pa i Srbija. Evo napravio sam čak i rimovanje. Možda će ovo Toma iskoristiti za svoju sledeću kampanju, šalim se. Da se vratim na vaše pitanje. EU je novum na svetskoj sceni i nama je cilj da postanemo deo te zajednice. U isto vreme, posle mnogo vremena Kina stupa na svetsku scenu kao velika sila. Takođe i Rusija, koja je nakon izlaska iz SSSR-a pretrepela jednu tešku deceniju u svakom smislu, ponovo stupa na scenu. Što jedna država ima snažnije prijatelje, to je i ona sama snažnija. Ne može nam niko ništa kad imamo jake prijatelje. Znate ako ste udobro sa svima niko neće da vas dira! Pa pogledate, recimo, Italija, Francuska ili Nemačka, svi oni imaju bliske odnose sa Rusijom. I šta im fali. Berluskoni radi šta hoće, ne može mu ni Ustavni sud ništa, a kamoli sudija Kolina. Francuska će posle malo muke u baražu ipak proći dalje, a Nemci- znate kako kažu: fudbal je sport u kome igraju dva tima i uvek pobedjuju Nemci.

I nama, u poslednje vreme, ide dobro!
Šta da vam kažem, videli ste i sami. I da budem potpuno jasan i otvoren - zato nisam ni odbio ponudjenu čašu šampanjca. Jer, dobro je biti u dobrim odnosima. I sa ljudima i sa najvećim zemljama. To pokazuje i slučaj Kine koja se nakon utvrđivanja strateškog partnerstva, od prethodne neutralnosti, umešala u slučaj Kosova. I Kosovo je sad naše, mada to još nije objavljeno. Dogovorili smo sa našim kineskim prijateljima da to prvo objavi Žeman Žibao, pa onda Itar Tas a naše agencije će preneti tu vest svim našim gradjanima, na radost i veselje. Zamislite Srbija će biti u Evropskoj Uniji, sa Kosovom u vlasništvu, uknjiženo, upisano, što bi rekli, uz najbolje partnere koje možete da zamislite - Kina i Rusija, ili da budem potpuno otvoren i jasan, Rusija i Kina.
Možete li nam reći, sada kad nismo u predizbornom vremenu, kad ćemo, stvarno, ući u Evropsku Uniju? Neće valjda Hrvati pre nas ući u EU?
Srbija može da postane kandidat za punopravno članstvo u EU već sredinom sledeće godine. Potrebno je da uložimo veliki napor da udjemo u isti voz sa Hrvatskom kada je reč o evropskim dezintegracijama. Srbija, naravno, od toga ne odustaje, ali treba uzeti u obzir stanje srpskih železnica. Znate i sami kako smo stanje tu zatekli. I da budem potpuno jasan, nismo mnogo promenili. Vozovi i dalje kasne, kreću se sporo, staju kod svake bele kuće. Statistički gledano, voz koji je krenuo u januaru stiže tek u oktobru. Dakle kasni deset meseci na godinu dana. Pa vi sad uzmite digitron i izračunajte. Deset meseci plus još dva meseca na devet godina, znači još godinu i po. Sve u svemu, umesto devet, imamo deset i po godina, sa deset meseci kašnjena, po godini. Deset i po puta deset, plus loše stanje železnica,štrajkovi konduktera mašinovodja...Analiza govori da ćemo uz veliki napor dostići status kandidata u prvoj polovini neke od budućih godina našeg boljeg života, u neposrednoj i bliskoj boljoj budućnosti.
Čekajte, da pojasnimo stvari. Ovo izgleda isuviše komplikovano.
Takve su vam evropske dezintegracije. Ništa nije jednostavno, prosto i lako. Za nas je od vitalne važnosti skraćivanje rokova. Ukoliko kao kandidat sa pregovorima o članstvu krenemo ranije, možemo bitno skratiti naš put ka EU. Cilj je da sve propuštene prilike u proteklih osam godina nadoknadimo što pre. I da budem potpuno otvoren i jasan: ako krenemo u januaru a stignemo, recimo, polovinom godine - puna kapa!
Da li će do tada biti završena i saradnja sa Hagom? Tužilac Vukčević kaže da je Mladić u Srbiji?
Ako je Mladić u Srbiji, on će biti uhapšen i izručen Tribunalu. Ja ne znam gde je Ratko Mladić. Ali i ovom prilikom mu poručujem: Nije slatko biti Ratko! Ali je lepo biti Mladić. Sve naše službe rade, zajednički i koordinirano, na akciji hapšenja i izručenja Mladića u Hag.
Da li je tačno da se akcija hapšenja Mladića u policijskim krugovima vodi pod šifrom "Hag-a-vaga"?
I ja sam načuo nešto na tu temu. Meni jedr. Spinšaper rekao da je Ivica Dačić kao veliki obžavalac serije "Muppet show", po dolasku na nove, mnogobrojne, dužnosti, predložio taj naziv. Znate kako, naše službe, civilne i vojne, oduvek su bile duhovite. Tradicionalno. Od Draže, preko Krcuna do Draškovića, Miloševića, Djindjića...Na kraju krajeva, takav naziv za ovako ozbiljnu akciju deluje relaksirajuće, kako na one koji traže Mladića tako i na samog Mladića. I da budem potpuno jasan, taj naziv, svideo se i gradjanima. Svima je to simpatično i mi prvi put posle duže vremena u svim anketama imamo većinu koja je za saradnj sa Hagom, za hapšenje Mladića i ostalih uglednih haških optuženika.
Da se vratimo na šampanjac i rakiju!
Biću potpuno otvoren: kad kažem šampanjac mislim na rakiju.
Da li to znači da ćemo uskoro Tomislava Nikolića, poznatog proizvodjača domaće rakije -mučenice, videti sa vama?
Postaćemo građansko društvo kada ljudi koji imaju suprotne stavove normalno, uz čašicu šampanjca ili rakije, razgovaraju među sobom. Ne mislim da je centralno pitanje da li smo Nikolić i ja razgovarali, odnosno degustirali, da budem potpuno jasan, njegovu rakiju. Za mene je važno kakav je ishod. Ukoliko je krajnji rezultat dobra domaća rakija, koja ima jak venac i koja otvara mogućnosti za rešavanje problema građana, to je pozitivno. Da budem potpuno jasan, nikad ne znate kakvo je neko piće dok ga ne probate. I šampanjac i rakija mora da se proba. Dakle, da opet budem potpuno otvoren i jasan: i Evropa, i Rusija, i Kina, i SAD. I šampanjac i rakija.